Uva`avaju}i u podjednakoj meri argumente prakse i zahteve pedago{kih stru~waka i {ire pedago{ke javnosti da se u skladu sa potrebama modernog dru{tva i evropskim obrazovno-vaspitnim standardima {kolovawe u~iteqa podigne na vi{i nivo, Vlada Republike Srbije je po~etkom 90-ih godina pro{log veka odlu~ila da se u Republici osnuju u~iteqski fakulteti. Posle ~etvororazredne i petorazredne u~iteqske {kole, dvogodi{we vi{e pedago{ke {kole i dvogodi{we pedago{ke akademije, u~iteqi su Zakonom koji je 1. jula 1993. godine izglasala Skup{tina Republike Srbije, dobili i svoj fakultet, {to je bio vid priznawa u~iteqskom pozivu.
Jedan od gradova u kome je po ovom Zkonu trebalo da se otvori u~iteqski fakultet, pored Beograda, U`ica, Sombora, Jagodine i Vrawa, bio je i Prizren. Sigurno je da ovakav izbor nije bio slu~ajan. Naprotiv, bio je veoma promi{qen. Iza toga su ~vrsto stajali istorija i kulturno prosvetna tradicija grada, kao i uloga i mesto Prizrena u savremenom `ivotu.
A`urirawe informacija i tekstova: U~iteqski fakultet u Prizrenu - Leposavi}u
Dizajn i implemetacija:
Prizren je sredwem veku bio srpski prestoni grad, i u narodnoj svesti ostao da traje kao simbol srpske slave i mo}i, nose}i stub srpske istorije. Veli~anstveni spomenici sakralne arhitekture: Bogorodica Qevi{ka, zadu`bina Kraqa Milutina (14. vek) i Sveti Arhangeli, zadu`bina Cara Du{ana (14. vek), upravo, reprezentuju te fascinantne duhovne i stvarala~ke domete srpskog naroda u sredwem veku. Prizren je i posle pada pod tursku vlast, nakon jednog kratkog perioda tavorewa, zahvaquju}i svom izuzetno povoqnom geografskom i strate{kom polo`aju, uspeo da od zaboravqene kasabe na obodu osmanlijskog carstva postane jedan od wenih zna~ajnih politi~kih, privrednih i
Izrasla na temeqima bogate kulturno-prosvetne tradicije, ova ustanova je uspostavqala nasilno pokidane veze naroda, a pedago{kim, kulturnim i politi~kim delovawem predstavqala, za svoje vreme, duhovnu maticu Srba, glavni oslonac i smerokaz u wihovoj borbi. Na `alost, u reformi koja je uskoro usledila {kola je zadr`ala samo bogoslovsku funkciju. Tako je Prizren ostao bez u~iteqske {kole, {to je potrajalo sve do zavr{etka Drugog svetskog rata, kada se 50-tih godina ponovo otvara u~iteqska {kola. Za sve vreme svog trajawa, koje se zavr{ilo po~etkom 70-tih godina osnivawem Pedago{ke akademije, {kola je imala zna~ajnu ulogu u kulturnom- prosvetnom `ivotu Prizrena i Pokrajine. Najva`nija tekovina wenog delovawa bile su hiqade u~iteqa za nastavu na srpskom, albanskom i turskom jeziku.
Posle veoma kratkog samostalnog rada novoformirana Pedago{ka akademija u{la je u sastav materjalno i kadrovski mnogo ja~e Vi{e pedago{ke {kole. Odsek razredne nastave, nastavio je sa uspe{nim radom sve do osnivawa U~iteqskog fakulteta.
Otvarawe u~iteqskog fakulteta, prve visoko{kolske institucije u istoriji prizrenskog {kolstva, imalo je mnogostruki zna~aj za Prizren, Pokrajinu i Srbiju. To je najvi{a ta~ka u razvoju prizrenske prosvete izazov gradu da krene novim, vi{im duhovnim putevima.
Kod odlu~ivawa da Prizren dobije U~iteqski fakultet presudnu ulogu imala je ~iwenica da je ovaj grad bio i ostao u ~itavom posleratnom periodu administrativni, privredni, kulturni i prosvetni centar jednog {ireg regiona, koji pored Op{tine Prizren obuhvata i op{tine: Draga{, Suvu Reku, Orahovac, \akovicu i [trpce.
kulturnih centara. Me|utim, to potpuno obespravqenoj raji ni{ta nije zna~ilo i trebalo je da protekne nekoliko vekova pa da u bitno promewenim dru{tveno-politi~kim uslovima, kada je Carstvo propadalo, Srbi u gradu postanu zna~ajan ekonomski ~inilac. Desilo se to u drugoj polovini 19. veka. Wihov privredni, prosvetni i kulturni napredak imao je dimenzije malog preporoda. Jedan od najboqih indikatora i najuo~qivijih repera takvo kvalitativno izmewenog materjalnog i duhovnog stawa prizrenskih Srba bilo je otvarawe Bogoslovsko - u~iteqske {kole 1871. godine.
Odluka o osnivawu fakulteta u Prizrenu uklopila se u tada dosta aktuelan, koncept umerene decentralizacije Univerziteta u Pri{tini. U~iteqski fakultet u Prizrenu po~eo je s radom 1.oktobra {kolske 1993/94. godine sa 100 novoupisanih studenata. ^ast je da prvi rukovode Fakultetom imali su ugledni profesor Univerziteta u Pri{tini dr Radenko Kruq, u svojstvu dekana, i profesor i direktor Vi{e pedago{ke {kole u Prizrenu mr Zoran ^i~kari} u svojstvu prodekana. Zajedno sa saradnicima: prof. dr Radivojem Kuli}em, dr Dragom Ru~novom, dr Telebakovi}em, dr Alijom Mandakom, dr Marinkom Bo`ovi}em, sekretarom Stani{om Markovi}em i drugima, oni su uspeli da za kratko vreme urade sve ono {to je kqu~no za funkcionisawe jedne institucije u osnivawu. Donesen je Statut Fakulteta, planovi i programi, kompletiran nastavni kadar za prvu godinu studija, izvr{en izbor novih nastavnika, zapo~eta izgradwa stanova za nastavnike itd. Da po~etak rada Fakulteta bude ovako uspe{an zaslu`ili su: Univerzitet u Pri{tini, Prizrenski okrug, Op{tina Prizren i drugi ~ija je podr{ka bila od neprocenqivog zna~aja.
U narednom mandatnom periodu na ~elo Fakulteta do{li su prof. dr Momir Jovi}, u svojstvu dekana i prof. drAlija Mandak u svojstvu prodekana. Wihov rad (u dva mandata) odvojio se u znatno slo`enijim uslovima nego {to su bili oni u prethodnom periodu, {to je bilo, pre svega, posledica veoma dinami~nog razvoja Fakulteta. S jedne strane, uprava je imala na raspolagawu dosta povoqne tehni~ke, sme{tajne i materjalne uslove (zgrada namenski projektovana za visoko{kolsku ustanovu, solidno opremqeni kabineti, biblioteka sa 50 hiqada kwiga i dve ~itaonice, jedan broj stanova za nastavno osobqe, studenski dom u neposrednoj blizini fakulteta i dr.). S druge strane, organizacija nastave na mati~nom Fakultetu i u isturenim centrima u Kosovskoj Mitrovici i Gwilanu iskazivalo je mnogo truda i strpqewa i umetnosti.
Posle isteka drugog mandata prof. dr Radivoju Kuli}u. Novi dekan je zajedno sa prodekanima, nastavio rad na utemeqivawu i daqem razvoju Fakulteta, s ciqem da celokupni `ivot i rad na Fakultetu podigne na vi{i nivo, osavremeni nastavu novim sadr`ajima i metodama, organizuje poslediplomske studije, pokrene izdava~ku delatnost itd. Me|utim rat je sve ove zamisli, koje su vodile stvarawu novog, modernog modela Fakulteta, privremeno prolongirao. Odlu~nost dekana, prodekana i nastavnika da i u vreme naj`e{}ih bombardovawa organizuje nastavu i polagawe ispita nije prolongirana. To je bila nastava iz hrabrosti i rodoqubqa.
To {to se Fakultet permanentno kretao uzlaznom linijom koliko je zasluga uprave i nastavnika, toliko je i zasluga studenata. Oni za koje je, u ostalom i otvoren Fakultet su svojim predanim radom, odgovornim dr`awem, disciplinom, kooperativno{}u, masovnim u~e{}em u brojnim vannastavnim aktivnostima znatno doprineli radu i napretku Fakulteta.
I na kraju ove male retrospektive rada Fakulteta u Prizrenu treba obznaniti ono {to je najva`nije za rad svake visoko{kolske ustanove - broj diplomiranih studenata. U periodu od 1993. godine kada je osnovan do po~etka juna 1999. godine kada je prinudno izme{ten iz Prizrena na U~iteqskom fakultetu je studiralo 950 studenata. Diplomiralo je 48.
Most cara Du{ana
Crkva Svetog \or|a
Put Fakulteta do Leposavi}a vodio je preko Pri{tine i Zve~ana. Nakon kratkog zadr`avawa u Pri{tini i ne{to du`eg u Zve~anu, gde je obavqen septembarski ispitni rok, Fakultet je, po Odluci Univerziteta u Pri{tini upu}en u Leposavi}. Susret sa ovim malim gradom ispod Kopaonika, u poslovnom smislu, bio je vrlo neprijatan. Grad nije imao uslove za rad jedne visoko{kolske ustanove kakav je U~iteqski fakultet. Me|utim, uprkos ovakvim nepovoqnim okolnostima za rad (bez {kolske zgrade, studentskog doma, minimalnih uslova za boravak nastavnika i administracije), a zahvaquju}i entuzijazmu rukovodstva i svih zaposlenih, svesrdnoj podr{ci Ministarstva prosvete Republike Srbije i Univerziteta u Pri{tini i razumevawu ~elnih qudi iz Leposavi}a, nastava u novoj 1999/2000. godini u Leposavi}u je po~ela na vreme. Ono {to je posebno impresioniralo u tom trenutku i {to je ohrabrilo sve radnike Fakulteta i wegove prijateqe, bilo je veliko interesovawe za studirawe. Fakultet je u prvu godinu studija 2000/2001. upisalo 130 studenata.
Nastava je u po~etku izvo|ena u prostorijama osnovne {kole. Administracija je radila u domu kulture. Nije bilo ni internata, ni menze za studente. Nastavnici koji su dolazili da bi odr`ali nastavu ili obavili ispite odsedali su u motelu udaqenom nekoliko kilometara od Leposavi}a. Vremenom se, u veoma skromnim razmerama, situacija po~ela mewati naboqe. Fakultet je u zgradi dru{tveno-politi~kih organizacija dobio dve male prostorije (za dekanat i sekretarijat) i jednu veliku u~ionicu. Studenti su dobili svoj dom i menzu. I to je, gotovo sve {to je u~iweno na poboq{awu uslova rada na Fakultetu.
U novoj {kolskoj 2001/2002. godini Fakultet u celini prelazi da radi u adaptiranim prostorijama Doma kulture. I to je, zaista veliki dobitak za sve, novi, mnogo povoqniji uslovi koje nudi ovaj objekat omogu}i}e Fakultetu mnogo sadr`ajniji i dinami~niji razvoj.
Deluje paradoksalno da je Fakultet i u ovim krajwe nepovoqnim uslovima uspeo da sa~uva svoj identitet i integritet, uspe{no obavqaju}i svoju pedago{ku i, uop{te, dru{tvenu misiju. To je podrazumevalo slede}e: kontinuiranu nastavu, po{tovawe ispitnih rokova, odr`avawe stru~nih i diplomskih ispita, izbor nastavnika i saradnika.
S obzirom da su radovi na izgradwi nove zgrade U~iteqskog fakulteta, privedeni kraju, Fakultet se u {kolskoj 2004/2005. godini u celini premesta u ovaj objekat. I to je bio, zaista, veliki dobitak za sve: novi kabineti, biblioteka, nove u~ionice koje nudi ovaj objekat omogu}i}e Fakultetu mnogo sadr`ajniji rad i dinami~niji razvoj.
Svake godine Fakultet u prvu godinu studija upisuje preko 100 studenata od kojih se 50 finansira iz budxeta, a ostatak su samofinansiraju}i studenti. Na Fakultetu danas studira oko 600 studenata.
Fakultet upisuje u tre}u godinu studija studente koji su zavr{ili odgovaraju}e vi{e {kole. Za ove studije postoji veliko interesovawe studenata iz cele Srbije i Crne Gore, pa je Fakultet od {kolske 2003/04. godine organizovao konsultativne centre u Kru{evcu i Ni{u.
Na Fakultetu je organizovana bogata nau~na i izdava~ka delatnost koja za ciq ima slede}e: ostvarivawe novih rezultata u odgovaraju}im nau~nim oblastima, nau~no usavr{avawe, podizawe nastavnog i nau~nog podmlatka, stvarawe materijalnih uslova za rad Fakulteta i podizawe kvaliteta nastave. Fakultet je i izdava~ odre|enog broja unoverzitetskih uxbenika ~iji su autori profesori na{eg Fakulteta, a i Zbornik radova nastavnika i saradnika. Polaze}i od toga da nema kvalitetnog stru~nog i nau~nog rada bez kvalitetno opremqene biblioteke, Fakultet je izdvojio zna~ajna sredstva za nabavku stru~ne i nau~ne literature ~ime je formirana nova biblioteka sa preko 3000 naslova.
Pojedini nastavnici i saradnici Fakulteta ukqu~eni su u realizaciju nau~nih projekata, ~iji su nosioci drugi fakulteti s podru~ja Srbije, kao i Fakulteti iz inostranstva. Afirmaciji Fakulteta na nau~nom planu svoj poprinos dali su nastavnici i saradnici u~e{}em na kongresima, simpozijumima i drugim nau~nim i stru~nim skupovima.
Fakultet je organizovao poslediplomske studije (specijalisti~ke i magistarske) za koje se prijavio dovoqan broj kandidata. Poslediplomske studije su organizovane za slede}e smerove: Metodika nastave srpskog jezika, Metodika nastave matematike i Metodika nastave prirode i dru{tva. Nastavu }e, pored nastavnika koji su u stalnom radnom odnosu, izvoditi i nastavnici s drugih univerziteta Srbije.
U skladu sa reformom visokog obrazovawa, U~iteqski fakultet je svoje programe prilagodio Bolowskoj deklaraciji. U procesu akreditacije studijskih programa i ustanove Fakultet je akreditovao svoje studijske programe osnovnih akademskih studija (Razredna nastava i Vaspita~ u pred{kolskim ustanovama), kao i studijske programe master akademskih studija (Razredna nastava i Vaspita~ u pred{kolskim ustanovama). Proces akreditacije studijskog programa doktorskih studija je jo{ uvek u toku i nastava na tom studijskom programu krenu}e posle konsultacija i uskla|ivawa sa ostalim u~iteqskim fakultetima u zemqi.
Sve ovo pokazuje da je U~iteqski fakultet za 17 godina postojawa postigao zavidne rezultate u svom radu i izrastao u zna~ajnu instituciju za pripremawe u~iteqskog kadra za rad u osnovnoj {koli i vaspita~kog kadra za rad u pred{kolskim ustanovama.
Leposavi}
Univerzitet u Pri{tini - Kosovskoj Mitrovici
U~iteqski fakultet u Prizrenu - Leposavi}u
Univerzitet u Pri{tini - Kosovskoj Mitrovici
U~iteqski fakultet u Prizrenu - Leposavi}u